Napad žestine

"Bjesovi" i "Braća Left" (ITV Melomarket / Rockland Section, 1994)

Uzavrela domaća rok scena porodila je poslednjih godina nekoliko grupa čiji bi rad bilo moguće ocenjivati u superlativima i da su se našle u daleko jačoj konkurenciji nego što je bio slučaj. "Bjesovi" iz Gornjeg Milanovca i "Braća Left" iz Beograda svakako spadaju u takve grupe; oni su, štaviše, na vrhu te lestvice, a razlog za to naći ćete na albumima o kojima je ovde reč.
"Bjesovi" su, dakle,  nedavno objavili drugu kasetu, naslovljenu jednostavno imenom grupe, sa osam energičnih, na momente neurotičnih  pesama; uz naglašene gitare, "teške" bubnjeve i napukle, promukle vokale - koje, inače, odlično kombinuju - oni ne liče ni na jedan drugi bend. Izdvaja ih razvijen osjećaj za detalje (poslušajte, recimo, "Ime"), smisao za građenje komplikovanijih mini struktura unutar pesme ("Gavran") i, napokon, pametni i sugestivni tekstovi koji pokazuju da je reč o obrazovanim ljudima, verziranim i u druge umetnosti.
"Braća Left", na svom prvom albumu "I", takođe nude gorke i opore tekstove o unutrašnjem nemiru, otuđenju i alijenaciji. Te stihove - među kojima se nađe i neki nežniji ("Kad oprostiš sebi, možda zavoliš svet") - oni kombinuju sa zaprljanom, uzbudljivom muzikom u kojoj ima - ovo je posebno važno - jakih refrena i dobro izgrađenih melodija.To je bitno zato što retko koja grupa sa novije scene ume da sklopi punokrvni hit.
"Braća Left" su izuzetak, što i ne čudi ako se zna kakvo iskustvo su povukli iz "Oktobra 1864". Kada je vrsta muzike u pitanju, album "I" nema nikakvih dodirnih tačaka sa "Oktobrom"; naprotiv, "Braća Left", uz sve ograde oko takvog poređenja, najviše liče na neku domaću varijantu "Tin Machine", ali pesme kao što su "Ćao, bejbi" ili "Zaboravljaš" pokazuju da tu ima nečega što opasno miriše na hit.
Ukratko, "Bjesovi" i "Braća Left" snimili su zrele, promišljene, precizno odsvirane i moderne albume; to su grupe od klase koje sviraju sa ubeđenošću i posvećenjem dostojnim poštovanja.

Ivan Ivačković